Ni manjeg naroda ni većih slovnih problema na Internetu, ali i šire. U zemlji Srbiji postoje dva ravnopravna pisma.
Ćirilica i latinica.
Samim tim pred one koji se bave izradom sajtova za sprsko govorno područje, neprestano se nameće dilema, da li da primarni sajt, odnosno prva strana koju vidi posetilac, bude na latinici ili ćirilici. Ipak, da se primetiti da je značajno veći broj sajtova na latinici.
Kažu srpska posla ostaju srpska posla, i ono što je autentično i naše, ne odoleva nemaru, odsustvu vizije i odsustvu, pre svega, nacionalne pameti. Ono što je naš usud ili dijagnoza je da je Srbija tipičan primer negacije jedne narodne poslovice: Svaki cigo svoga konja hvali.
Do nedavno, značajan broj sajtova nije sadržavao srpska slova već ekvivalente, pa su tako autori sajta umesto š pisali s, umesto ć pisali c, umesto č opet c, umesto ž pisali z, i tako redom.
Srećom, upotreba i tih znakova u svakodnevnoj korespodenciji je značajno povećala i njihovo prisutvo na sajtovima, pa je sve manje web sajtova sa srpskog govornog područja, koji koriste ove ekvivalente, ili zamene.
Na primer, fraza montažne kuće, je dominantnija nego što je fraza montazne kuce, pa se tako isti sajt na ove dve fraze različito kotira u rezultatima organske pretrage mašina za pretragu, pre svih na Google, jer je on dominantan u tom pogledu.
Broj rezultat na frazu montazne kuce:
About 153,000 results (0.32 seconds)
Broj rezultata na frazu montažne kuće:
About 435,000 results (0.36 seconds)
Ako pogledamo grafike trendova (Google trends), možemo da primetimo tendenciju opadanja interesovanja poslednjih godina za tu frazu. Naravno, ta činjenica je delom i posledica ekonomske situacije u zemlji koja još nije u fazi rasta već stagnacije.
Ključna fraza: montazne kuce
Ključna fraza: montažne kuće
Uočava se tendencija opadanja interesovanja, sa jasnim ekonomskim razlozima opadanja tendencije tražnje.
Praćenjem servisa za statistiku, poput na primer Google Analytics, ili Webmasters tools, ili kroz AdWords statistiku, vlasnici ili firme koje se bave optimizacijom sajta, mogu dobiti relevantne podatke u kom smeru treba da idu njihove aktivnosti.
Protiv ove činjenice se teško može, jednostavno, neke navike kod korisnika Google je teško promeniti. Naravno, sa druge strane, Google uči i razvija svoje algoritma u skladu sa navikama korisnika, tako da ipak češće pogađa šta stvarno korisnici žele, pogotovo u dužem vremenskom periodu.
Dakle, odgovor na pitanje kako izabrati naziv domena, zavisi od toga koja je ciljna populacija koja će posećivati vaš sajt. ako je to ceo svet onda je logično da rezervišete internacionalni domen najviše g nivoa, tipa .com ili .ner, odnosno .org ako su u pitanju neprofitne organizacije.
Naravno, ako je vaša ciljna lokallnog nivoa, tj na nivou jedne držve, onda je prava mera kupovina nacionalnog domena. Za Srbiju je to .rs.
Pored ovog Srbija je odlukum međunarodnog tela ICANN dobila i .srb domen. Ćirilični domen .srb je tako postao alternativni nacionalni domen Srbije, pa posle ruskog .rf i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu. Lep uspeh, nema šta.
Ćirilica i latinica.
Samim tim pred one koji se bave izradom sajtova za sprsko govorno područje, neprestano se nameće dilema, da li da primarni sajt, odnosno prva strana koju vidi posetilac, bude na latinici ili ćirilici. Ipak, da se primetiti da je značajno veći broj sajtova na latinici.
Kažu srpska posla ostaju srpska posla, i ono što je autentično i naše, ne odoleva nemaru, odsustvu vizije i odsustvu, pre svega, nacionalne pameti. Ono što je naš usud ili dijagnoza je da je Srbija tipičan primer negacije jedne narodne poslovice: Svaki cigo svoga konja hvali.
Do nedavno, značajan broj sajtova nije sadržavao srpska slova već ekvivalente, pa su tako autori sajta umesto š pisali s, umesto ć pisali c, umesto č opet c, umesto ž pisali z, i tako redom.
Srećom, upotreba i tih znakova u svakodnevnoj korespodenciji je značajno povećala i njihovo prisutvo na sajtovima, pa je sve manje web sajtova sa srpskog govornog područja, koji koriste ove ekvivalente, ili zamene.
Kako mašine za pretraživanje rangiraju ključne reči sa srpskim slovima
Ne postoji baš jedinstveno, dokazano, pravilo. Ono što se može primeti je, da za ogroman broj fraza, ili popularnije ključnih reči, u rezultatima pretrage postoji značajan broj fraza, koje se bolje kotiraju sa zamenama ili ekvivalentima, u odnosu na pravilno pisanje istih.Na primer, fraza montažne kuće, je dominantnija nego što je fraza montazne kuce, pa se tako isti sajt na ove dve fraze različito kotira u rezultatima organske pretrage mašina za pretragu, pre svih na Google, jer je on dominantan u tom pogledu.
Broj rezultat na frazu montazne kuce:
About 153,000 results
Broj rezultata na frazu montažne kuće:
About 435,000 results
Ako pogledamo grafike trendova (Google trends), možemo da primetimo tendenciju opadanja interesovanja poslednjih godina za tu frazu. Naravno, ta činjenica je delom i posledica ekonomske situacije u zemlji koja još nije u fazi rasta već stagnacije.
Ključna fraza: montazne kuce
Ključna fraza: montažne kuće
Uočava se tendencija opadanja interesovanja, sa jasnim ekonomskim razlozima opadanja tendencije tražnje.
Praćenjem servisa za statistiku, poput na primer Google Analytics, ili Webmasters tools, ili kroz AdWords statistiku, vlasnici ili firme koje se bave optimizacijom sajta, mogu dobiti relevantne podatke u kom smeru treba da idu njihove aktivnosti.
Ključne reči sa različitim značenjem zbog slova sa kvačicama
Ako se malo zaigrate, pa probate da unesete frazu male kuce, Google i ostali pretraživače, nisu baš vidoviti da otkriju da li mislite na male kučiće, ili mislite na male objekte, tj. kuće. Prilikom optimizacije za pretraživače treba imati u vidu i ove činjenice.Protiv ove činjenice se teško može, jednostavno, neke navike kod korisnika Google je teško promeniti. Naravno, sa druge strane, Google uči i razvija svoje algoritma u skladu sa navikama korisnika, tako da ipak češće pogađa šta stvarno korisnici žele, pogotovo u dužem vremenskom periodu.
Internacionalni domen i lokalni domen i naša slova
Google menja svoje algoritme za rangiranje u skladu sa zahtevima tržišta, ali i svojom poslovnom politikom. Lokalni domeni postaju sve relevantniji, tako da se prilikom izbora domena mora voditi računa o ovom faktoru i obavezno rezervisati lokalni domen i internacionalni domen.Dakle, odgovor na pitanje kako izabrati naziv domena, zavisi od toga koja je ciljna populacija koja će posećivati vaš sajt. ako je to ceo svet onda je logično da rezervišete internacionalni domen najviše g nivoa, tipa .com ili .ner, odnosno .org ako su u pitanju neprofitne organizacije.
Naravno, ako je vaša ciljna lokallnog nivoa, tj na nivou jedne držve, onda je prava mera kupovina nacionalnog domena. Za Srbiju je to .rs.
Pored ovog Srbija je odlukum međunarodnog tela ICANN dobila i .srb domen. Ćirilični domen .srb je tako postao alternativni nacionalni domen Srbije, pa posle ruskog .rf i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu. Lep uspeh, nema šta.