петак, 30. септембар 2011.

Sajt

Šta je sajt?

U funkciji kome treba objasniti pojam sajta postoji mnogo pojašenjenja. Ipak, ako bi birao, to bi bila osoba koja ume da uključi računar i pokrene default browser.
Dakle, za neku takvu osobu sa jako skromnim znanjima rekao bih sledeće.
Sajt je sve ono što imate na ekranu kada otvorite vaš browser (Firefox. Chrome, Internet Explorer, Opera, Safari, ...) ili omiljeni pretraživač - program za Internet.



Prethodno objašnjenje za pojam sajt i nije neko visoko sofisticirano namenjeno vikipediji ili nekom sajtu tipa ozbiljnog rečnika. Naravno, da ni Vujaklija ni Vukajlija ne bi bili saglasni sa ovim pojašnjenjem, ali svako ima neki svoj put za objašnjavanje i neki svoj put za razumevanje.
Naravno, sajt je ipak pojam koji je većini Internet populacije itekako poznat i kada nešto traže svako od njih vrlo dobro zna da treba da nadje sajtove koji su vezani za ono što im treba. Dakle i medjutim, sajtovi su nocioci informacija, fajlova, sadržaja, slike, videa, svega što se može preneti putem najveće virtuelne mreže Interneta.
Pomenuti Internet a ne razmišljati o nekom sajtu već je malo nezgodna gimnastika za naše um. Sajt se ustoličio na prestolu glavnog medija, bez obzira svidjalo se to televizijama, novinama ili radio poslenicima.

Pojam sajtova je pre svega vezan za posledicu fenomena Interneta. Internet bez sajtova ne bi bio to što jeste. 



Kako da pronadjete sajt koji vam treba?
Kako, lako. Omiljeni je odgovor na ovom blogu.

  • Prvi korak je da pokrenete vaš omiljnei program za pretraživanej Interneta. U ovom trenutku moja preporuka je Chrome, pa onda nekim redosledom Firefox, Internet Explorer i onda oni malo egzotičniji za preostali deo zahtevinije populacije.
  • Drugi korak je da u adresnom baru, na vrhu pretraživača, ukucate adresu željenog sajta, naravno ako znate tu tačnu adresu. 
  • U slučaju da ne znate tačnu adresu sajta, postoji veoma jednostavan način da pronadjete ne jedan, nego mnogo sajtova koji mogu da daju odgovore na pitanja koja želite da saznate putem najveće svetske mreže koja se zove Internet.
  • Google je jedan od najpopularnijih alata za pretraživanje Interneta. Ako u adresnom baru unesete adresu za Google. www.google.com, ili google.rs ako želite relevantne sajtove iz Srbije, on vam pruža mogućnost da unesete bitne pojmove, ključne reči, fraze, na koje želite da dobijete odgovarajuće sajtove.  Na primer, ako u polje za pretraživanje unesete pojam pvc prozori, dobićete spisak sajtova koji su najvažniji po merilima pretraživača za taj pojam. Sledeći predložene linkove dobićete sajtove koji se odnose na pvc prozore gde dodatno možete da se informišete o željenim pojmovima.  






Ko može da ima svoj sajt?

Sajt je danas dostupan kako firmama tako i pojedincima. To je taj fenomen slobodnosti izražavanja, postojanja u virtuelnom svetu koje više nije ograničavajući faktor za obične ljude.
Dakel, svako ko želi može da ima sajt. Naravno, nisu svi sadržaji dozvoljeni na sajtovima ali o tome se kao i u realnom životu brinu odgovrajuće službe. Nema previše tajni na Internetu. Ništa ne birnite. Služba sve zna, sazna i dozna, a a ko nije vrlo brzo će. Nemojte sumnjati nijednog trenutku u tu činjenicu i shodno tome shvatite sajt kao otvorenu knjigu koju pišete dok je palaralelno sa vama, čitaju mnogi. Nekima bi ste to dozvolili nekima ne bi ali ovde ne možete to da birate.

Koliko košta sajt?


Koliko košta sajt je jedno od najpopularnijih pitanja na Internetu. Nema crno-belog odgovora. Zavisi od želja, ambicija, zahteva. Narodskije, koliko para toliko muzike. Ako nemate velike ambicije, sajt ne mora ništa da vas košta. Postoje mesta, adrese ili sajtovi na Internetu koji nude da sami besplatno kreirate svoj sajt i da onda postavljate vaše sadržaje na njega. Naravno, slaba tačka takvih sajtova je što postoje ograničenja zbog kojih vaš sajt u startu ima lošije startne i ostale pozicije i što je jako mala šansa da sajt postigne neki već cilj ukoliko ste ga predvideli ili poželeli.


Da li mogu da zaradim od sajta?

Da li fabrika automobila može da ima profit? Može, ako ispuni niz uslova a koji se mogu svesti da prave dobre, pouzdane, konkurentne automobile i da naravno, umeju da ih plasiraju na tržišta.
Zašto i sajt ne bi mogao da donosi korist ili profit? Prednost sajta je što ne morate da imate fabriku, zaposlene. Barem ne u startu.
Ponekad je dovoljna dobra ideja, još ako imate i neki sopstveni proizvod za koga smatrate da je dobar, kvalitetan, konkurentan ili da ima šansu da se nametne potencijalnim kupcima. Troškovi ulaganja u sajt su često mnogo manji od potencijalne zarade. Dakle, rziki posla je zanemarljiv a ukoliko ste dovoljno vešti postoji značajna šansa da uspete. Gde to još ima?

Kako zaraditi na Internetu?
Kako zaraditi na Internetu nije pitanje rezervisano za Internet. To je životno pitanje za svakog pojedinca danas. Pre svega, morate biti svesni da ništa nije lako, pa ni naći posao preko Interneta, niti zaraditi na Internetu na bilo koji način. Kao i u životu potrebno je da imate znanje, potrebno je da budete vredni, radni, strpljivi, uporni i rezultati će doći.

Da li treba da imam sopstveni sajt?
Da li treba da pevate u horu? Da li treba da svirate u orkestru? Da li treba da idete na posao, školu, da li treba bilo šta da radite?
Budite svoga tela gospodar, samo odlučite, malo istražite Internet, pročitajte na drugim sajtovima o onom što vas konkrento zanima i ne sumnjamo da ćete zasukati rukave i doneti ispravnu odluku. Srećno!






среда, 28. септембар 2011.

Šta je SEO?





Kao prvo SEO je skraćenica od stranskog nam izraza Search Engine Optimization. Jedan od najpopularnijih prevoda na sprski jezik je optimizacija sajta za pretraživače. Ako ste do sada bili i nedoumici šta je seo, nadamo se da vam je sada sve kristlano i šećerno jasno.
Ipak, da sam vlasnik sajta i da do sada nisam imao dodira sa pojmom SEO, priznajem da mi još uvek ne bi bilo sve jasno. Iskrenije, ostalo bi mnogo više nejasnoga.


Prevedeno na naški to je u stvari skup radnji i aktivnosti koje imaju za cilj bolju poziciju sajta na pretraživačima, bolji rejting kod onih koji ocenjuju sajt, a što za posledicu ima prestižan, konkurentan i posećen sajt koji u krajnjem ishodištu postaje profitabilna investicija.  U osnovi, ovaj proces stvaranja sajta, uspešnog proizvoda na Internetu, se može podeliti na dva dela. 



  • Prvi deo je početna optimizacija, popularno i stručno onpage optimizacija, odnosno osmišljavanje i kreiranje stranica (pages) u skladu sa zahtevima Internet mašina za pretraživanje Google, Yahoo, MSN, Bing. Ova faza kreiranja sajta podrazumeva unapred osmišljen scenario odnosno koncept sajta. funkcionalnost sajta se više ne dovodi u pitanje, jer posetioci imaju veoma visoke zahteve u pogledu konzistentnosti i doslednosti navigacije i naravno strukturisanja sajta.
  • Kada se sajt završi, postavi na hosting provajdera, moderno, pusti u pogon, svaki vlasnik sajta se nalazi na startu svoje trke sa svim ostalim sajtovima: tu su, pre svega, sajtovi konkurencije, portali, druge jake stranice na Internetu. Bez vetra u ledja, bez adekvatne Internet reklame, sajt bi ostao nevidljiv za ogroman deo ciljnih klijenata. Dakle, ta reklama koja se radi u skladu sa zahtevima najvećih search mašina je drugi deo SEO. To je takozvani ofpage SEO, ili optimizacija za pretraživače koja za cilj ima dovodjenje posetioca na sajt, poboljšanje pozicije sajta i njegov ranking (page rank - PR).
Naravno, logično i očekivano, oni koji kreiraju pravila igre postavljaju pred igrače, sajtove, odnosno vlasnike sajtova, zahteve koje oni sami ne mogu da ispuni a da ne poseduju visok nivo znanja vezan za Internet marketing. Tako i sam Google preporučuje angažovanje SEO eksperata, firmi koje se bave SEO, u cilju boljeg, uspešnijeg promovisana sajta na webu. Svaki drugi način je drugačiji, improvizatorski, nestručan i jednostavno nekonkurentan.



Dobro pozicioniran sajt nije plod slučajnosti, već rezultat rada na svim segmentima sajta u skladu sa pravilima igre, tj. poštenim Internet marketingom i SEO tehnikama. Kao i u realnom životu postoje poštene seo tehnike i taktike i strategije i realizacije - white hat seo - i naravno postoje one druge. Te druge, siva zona, ili kako ih zovu black hat seo, su lažna prečica do vrha. Google ne bi bio to što jeste da ne ume da prepozna prevaru. 


I na kraju, da pokušamo da napravimo neka zaključna razmatranja. Bez uspešne reklame, teško da bi mogao bilo kakav uspešan proizvod da se nametne na današnjem tržištu.
SEO je proces koji podrazumeva primenu multidisciplinarnih znanja, tehnika i strategija u cilju stvaranja što uspešnijeg sajta, njegovog promovisanja i pozicioniranja sajta na Internetu.


I opet, na kraju umesto kraja, svaki preduzetnik zna da bez ulaganja nema biznisa. SEO je pametno ulaganje u sajt koje mnogo više daje nego što zahteva. Ko je to uvideo već bere plodove uloženog. Ko nije, treba da ulaže jer pamtnog ulaganja nikad dosta. Ko ne ulaže u SEO ipak treba da se okrene od Interneta i da mu se obraća i komunicira kao obični posetioc.

понедељак, 19. септембар 2011.

Cena izrade sajta



Cena izrade sajta od početka

Posle nekoliko razmenjenih mejlova, posle nekoliko iscrpnih telefonskih razgovora konačno zakazasmo i vidjenje, tj. poslovni sastanak. Behu to mladji biznismeni, dokazani i iskusni preduzetnici.
Sada već može da se iz drugog ugla sagleda hronologija razvoja Intenret edukacije preduzetnika, tj. njihovo upoznavanje sa pojmovima plan izrade sajta,  Internet marketing, optimizacija sajta za pretraživače i svim ostalim što sledi, naši preduzetnici, bračni par, dakle porodični posao, porodični biznis, ostadoše u dilemi.
Prvobitno su želeli jednu stranicu na kojoj će prikazati nekoliko glavnih proizvoda, svoje kontakt podakte i na to bi se sveo sajt. Dakle, tako su oni zamislisli sajt.
  • U redu, koliko para toliko muzike, ali neminovno se postavilo pitanje koja je svrha takvog sajta? 
  • Da li samo da postoji lična karta sajta da bi mogli na vizit karticama prikazati i web adresu ili su nešto drugo zamislili i želeli sa tim sajtom? 
I tu priča dobija malo drugačiji ton i tok. Mladi a iskusni i uspešni preduzetnici su zamislili da im taj sajt bude na dobrim pozicijama na Google. Dakle vidjen u odnosu gde su sajtovi konkurencije, dostupan posetiocima na prvim stranicama i još bolje na prvoj strani Google kada se njihovi proizvodi traže preko ključnih reči. Razumni i poslovni ciljevi. To bih i ja tražio od sajta.


Šta će mi sajt koga niko ne može da pronadje?
Šta će mi sajt koji se za bitne fraze, tj. popularno ključne reči nalazi na n-toj stranici do koje ni najuporniji posetioci neće doći?

I tako, predočismo da takvi ciljevi sajta nisu baš u visokoj korelaciji, sprski vezi, sa početnom namerom od jedne stranice sajta, jer veliki gazda koji rejtinguje sajtove, a to je danas Google, nema baš neki veliki razlog da sajt koji ima jednu stranicu favorizuje u odnosu na sajtove koji imaju mnogo više. Šansa da sajt od jedne strancie bude na dobrim pozicijama u konkurenciji desetina hiljada stranica je baš smešna. Zanimljiva je situacija u kojoj preduzetnici vrlo dobro znaju šta hoće ali kako to oni doživljavaju Internet, izradu sajta i njegovo pozicioniranje na pretraživačima. Naiva ili APP, ako prodje prodje. Naravno, firma koja drži do sebe ne ulazi u projekte u kojima ne postoji realan šansa da sse ostvare ciljevi sa odgovarajućim budžetom.
Malo po malo, pojam po pojam, od naziva domena, hostinga, preko izrade sajta koji je onpage optimizovan, prikladnog CMS rešenja kojim bi se sajtu povećavao broj stranica, do socijalnih mreža i radu na SEO, upoznasmo preduzetnike šta bi sve i na koji način trebalo da se uradi u procesu koji se zove izrada sajta pa sve dok ne dodje do njegovog uspešnog njegovog pozicioniranja na glavnim pretraživačima. Sve su ukapirali, jer tu i nije nešto teško ukapirati. Logika Internet marketinga u krajnjem donosi ciljne klijente, kao što to radi i TV reklama ili novinska ili radijska reklama, pa u krajnjem i bandera reklama.
I tako, kao što reklama koja treba da bude primećena od ciljnih posetilaca ima svoju cenu na gledanim i popularnim medijima bilo koje vrste, tako i uspešna reklama, tj. dobra pozicija sajta na Google, ima svoju cenu.
Preduzetnici su shvatili i prihvatili da im u stvari ne treba sajt od jedne strane nego malo više, jer je to tržišni zahtev kako bi u startu imali proizvod koji bi mogao da se nosi sa sajtovima konkurencije. Da bi makar u šali mogli da kažu i mi konja za trku imamo.



Sve je bilo logično i razumljivo i shvatljivo, dok ne dodjosmo do momenta kada se spomenu cena izrade sajta a kasnije i cene optimizacije sajta, odnosno SEO. Tu se mladi, uspešni preduzetnici nadjoše u čudu.
Više sajt neće da ih košta 50 eurića nego ipak malo više. Jer neće šablonizian sajt, već originalan sajt koji u startu treba da bude onpage optimizovan da bi imao kakvu takvu šansu u borbi za pozicije sa sajtovima konkurencije. Neće sajt koji će biti na 20-toj strani već na prvim strana Google. Neće sajt koji neće imati ciljne posetioce, odnosno hoće sajt koji će im pored imidža donositi posetioce i profit.
Ali, vidi čuda. Ta usluga se plaća. Nije dovoljno samo imati sajt pa da se Google odmah zaljubi u njega zato što se vi zovete Petar Petrović ili Dana Danić. Glavni vleik brat traži od sajta malo više kako bi i dalje mogao da bude ono što jeste, kako bi mogao da rangira sajtove prema logičnim zdravo-tržišno zasnovanim kriterijumima.
Iako posao nije sklopljen firma je dobila uveravanje da ako krenu u proces izrade sajta, to će raditi sanjima. I to je bio pozitivan rezultat jer se kroz edukaciju došlo do klijenta koji u perspektivi zna da uspešne projekte može da radi sa onima koji to znaju i koji su se pokazali i dokazali.









петак, 09. септембар 2011.

Linkovi




Kako znamo da je neko popularan? Jednostavno, svi su, ili nema ko nije čuo za njega iliti nju. Kako su čuli to je već drugo pitanje. Da li su radili virovi, viralni ili neki drugi marketinzi, ostaje da se istražuje. Ali, popularnost je tu.

Stručnoj javnosti je nekako prihvatljviiji pojam link building. Meni se više svidja pojam linkovanje, pa i sam pojam linkovi, pa kao jedan od segmenata povratni linkovi.

Zašto su važni linkovi, odnosno pre svega dolazni linkovi?

Odgovor u koji niko ne sumnja, pa čak ni google,  je da web sajtovi, odnosno web stranice koje imaju veći broj linkova koji na nju upućuju imaju bolji položaj na Google.

Ako ste početnik, ili vlasnik sajta, najbrži način da saznate okvirno koliko je vaš sajt popularan kod drugih sajtova je da na primer u adresnom baru pretraživače Google unesete:

link:adresavasegsajta.com -site:adresavasegsajta.com

U rezultatima pretrage ćete dobiti pregled stranica koje imaju povratni link ka vašem sajtu. Iz liste su isključeni interni linkovi, odnosno unutrašnji linkovi koji služe za navigaciju izmedju vaših stranica.

Isti servis možete koristiti i na drugom, kod nas ali u svetu manje popularnom pretraživaču, Yahoo.com, ako u polje za pretraživanje unesete:

linkdomain:adresavasegsajta.com -site:adresavasegsajta.com

Kako Google, ali i drugi pretraživači na Internetu, rangiraju sajtove na osnovu dolaznih (povratnih) linkova? 

Jedan od kriterijuma je broj dolaznih linkova ali i sa njim nedeljiv kriterijum kvalitet dlaznih linkova, odnosno web stranica sa kojih dolaze linkovi.

Kako doći do kvalitetnih linkova i kako uopšte povećati njihov broj a samim tim i važnost sajta kako god posetioca tako i kod Google?

Kao i u prevazilaženju prostornih udaljenosti možete peške ili nekim bržim prevoznim sredstvom, poput bicikla, automobila, voza, aviona.

Preći peške 1000 (hiljadu) kilometara je poduhvat na koji se malo ko usudi krenuti. Ili, možda i krene ali verovatno pre odustane nego što do cilja stigne.

Dakle, 1000 Km treba preći na lakši način, koristeći neko brzo i pouzdano prevozno sredstvo.

Tako je i sa linkovima. Možete da krenete peške i da se jako brzo umorite. Šta su preporuke?

Dobra link building strategija je garancija uspeha. Optimizacija sajta bez valjane link building strategije ne daje željene rezultate!

Dolazni linkovi se mogu graditi na mnogo načina. Teško da bilo koji ozbiljniji webmaster ne zna dosta toga o:
prijavi sajta na pretraživače, popularne free direktorijume, plaćene direktorijume, da radi razmenu linkova, da plaća linkove ili banere na boljim sajtovima, koristi programe za prijavljivanje sajta na direktorijume - popularno submittere, koristi web2 servise poput Facebook ili Twitter, YouTube ili LinkeDin. Ali ako to većina webmastera zna i radi sa svojim sajtovima kako pobediti konkurenciju? 

Kako ubediti Google da je baš vaš sajt taj koji zaslužuje bolju poziciju, veći PR (page rank) ? 

Ili, možda krenuti od prethodnog pitanja. Kako ubediti vlasnike sajtova, druge webmastere, blogere ili urednike Portala da je vaš sajt vredan linka, komentara, pohvale a da to nije jednostavna razmena linkova linkova na stranicama od kojih nema mnogo koristi za rejting sajta?

Ako oni procene i daju link ka vašem sajtu time ste dobar deo posla završili i kod Google jer će on to videti i vrednovati. Čarobna formula ne postoji, ali postoji puno začina koji mogu da daju opojniji miris koji privlači Google i čini ga njemu zanimljivijim u odnosu na konkurenciju.
Kvalitetan i unikatan sadržaj je danas jedan od ključnih faktora važnosti web stranice kod pretraživača. Pored kvaliteta sadržaj stranica sajta treba da bude i dopadljiv i po nečemu zavodljiv za ciljne posetioce. Da li je to smesa viralnog marketinga, jedinstvenog sadržaja, originalne forme, web dizajna, zarazne narativnosti, šarmirajuće deskriptivnosti ili stroge konciznosti ili neka drugačija tvorevina, nije bitno ako daje željene rezultate. A željeni rezultati su web strane koje privlače posetioce, koje od njih stvaraju lojalne posetioce i to  više nego što to čine stranice konkurencije. 

Kako kreirati baš tako moćno dopadljive web stranice?   
Kao što nije lako postati broj jedan u bilo kom sportu, kao što nije biti na prvom mestu u bilo čemu u ovako izraženoj konkurneciji tako je i u oblasti pozicioniranja sajtova prvo mesto, ili prva mesta cilj do koga se jako teško dolazi. Što je izraženija konkurencija, odnosno što su jači sajtovi konkurencije, teže je pozicionirati sopstveni sajt na dobra mesta na glavnim search mašinama. 

To je samo dobra smernica da se za takav projekat, moraju angažovati oni koji to umeju, znaju i mogu da realizuju u prihvatljivom vremenu i sa prihvatljivim budžetom. 

Kako sajt i njegov značaj rastu tako se, izmedju ostalog, povećava i broj dolaznih linkova. Rad na optimizaciji sajta kroz link building dovodi nove posetioce, nove linkove, koji opet pojačavaju značaj stranica i uzajamnim "guranjem" dovode do željenih pozicija sajta.











недеља, 04. септембар 2011.

Viralni marketing

Podseti me šta to beše marketing

Marketing je čudo. Ovi Internet mediji se ubrzali, propusni opsezi sve bolji, dostupnost Interneta moguća i iz kuhinje, preko šporeta ili veš maišine.

Kako iskoristiti moderne Internet tehnologije?

Kako, lako, mi smo dobili recept. Udješ, izadješ i gotovo. Jedino što taj recept ne radi, ali dok ova naša raja ukapira da to ne radi, moda prodje. Da ne budem surov, moda nam dolazi, servirana, neposoljena. Htedoh reći drugi kroje modu, mi je samo nosimo, ali po naški, sa velikim stilom.

Kako nekom sa ulice, koji baš nema puno autobusa do škole, objasniti  taj viralni marketing?
Možda bi ukapirao ako bi mu rekli da je neko iz kraja ko baš i nije neki baja, počeo da šetu najribu iz šireg kraja.
Joša ko bi tu informaciju došapnuli nekim osobama ženskog pola koje tako vole da malo vode tračericu, kraj bi vrlo brzo saznao da taj neko iz kraja šeta najribu.



Viralni marketing - nešto novo ili ... ?
Prvo da raščistimo taj virusozvučni pojam. Neko se dosetio termina viralni, ali to nije od ovog vira sa slike.
U morima i okeanima informacija, u poljima i staklenicima paradajza, kao i u sve većem broju ponudjača roba i usluga, sve je teže nametnuti se i ostvariti željeni nivo prisutnosti, značaja, popularnosti i u krajnjem cilju profita. Neko ili neka se dosetiše da treba naći neki način, originalan i dopadljiv i zarazan, kako bi što jače i što prodornije privukao pažnju na svoje prozvode i usluge.

I tako izrodio se taj viralni marketing, koji nije samo vezan za Internet. Poput virusa, reklama na Internetu, zahvaljujući originalno osmišljenom i realizovanom scenariju, počinje da privlači pažnju posetioca.
U sledećem koraku, a to je bit i suština ideje viralnog makretinga, posetioci sami, bez izričitog naglašavanja i zahteva onih koji tu reklamu puštaju u etar, promovišu i preporučuju tu reklamu drugim licima, druga lica trećim licima i tako poput računarskog ali u drugih virusa za veoma kratko vreme, reklama biva dostupna ogromnoj populaciji. Cilj je ostvaren. Slede pripreme za sledeći viralni napad.

Da li je to baš nov pristup ili ...?
Sećam se ushićenja, oduševljavanja, orgazama bez dodira, kada se pojavo pojam reinženjering, tako opšte prihvaćen u domaćem okruženju. Ukratko, taj pojam su naši stručnjaci pokušali da objasne kroz tonu nazovi naučnih radova na sledeći način.
Inženjerski projekat je npr. zamena trotoara u Bulevaru Revolucije (novo ime za isti mi je bljak pa ga i ne pišem). Još uvek kad kažem Bulevar Revolucije svi me razumeju gde sam bio i gde sam pošao.
Projekat se realizuje ali posle nekog vremena se ustanovi da ništa ne valja. E sad sledi poentiranje, go u gostima koji vasionu uzdrma. Sad naši, opet isti, gradski oci, kažu, sad se ne radi inženjering nego reinženjering. Isti firme, isti ljudi ali drugi pojam reinženjering bato i seko.
I? Cvrc, gori reinženjering nego inženjering. Ako se pogleda pojam inženjeringa, reinženjering mu dodje mi naučnici i smišljatori, nemao ništa bolje nego vam uvodimo terminologiju novu pa da vidite koliko smo pametni bre.
Nešto mi to liči i na ovaj novi pojam viralni marketing. Zar nije svaka originalna kampanja, reklama na televiziji ili snimak na videu i viralna u svojoj nameri i naumu?

Podseti me ...

Zar nije svaki mejl sa originalnim i intrigirajućim sadržajem koji vam je zagolicao maštu i koga niste izbrisali već poslali svojim prijateljima deo viralnog marketinga ili sam viralni marketing? A mejlovi nam stižu već ojha, da ne kažem decenijama.

Jeste, ali trebalo se dosetiti, pa reći, to više nije obična Internet kampanja, Internet ili bilo koja druga reklama nego baš viralna alijas virusna.
Ali dobro, neka bude da je to bude novi izum, nova moda i novi trend. Bolje da priznam nego da me proglase antiprotivnim. Ali ako Tesline naizmenične struje sutra nazovu Tesline viralne struje,jer se poput virusa šire iz kabla u kabl iz mreže u mrežu, buniću se.


Koga pitati za taj viralni marketing?

Da se pitam, znam sigurno ko zna. Modu ne diktira Tirana ni Podgorica, niti Zagreb niti Beograd, nego neki malo veći gradovi i igrači, koji eto slučaja i malera, nisu na Balkanu.
Pitao bih pre svega čike u Microsoft-u, momke u Facebook-u, Twitter-u, Google-u i tomu podobnoe, htedoh reći i njima slične. Nekako se zaboravilo ko je tata mata da proda robu na veliko ali ne običnu robu, nego robu sa milion propusta, daleko od najbolje na tržištu. Tako je. To su tate mate marketinga, nazvali ga viralni, žiralni, muralni ili smirajni.
Pošto oni neće da mi daju savet kako da se obogatim preko noći ostaje mi da sav kreativni potencijal usmerim u sosptveni kreativni pogon.
I vidi čuda, rezultati naviru i izviru, skoro viralno se multipliciraju. Dakle, možemo mi to i sami.

Šta to u Srbiji mi ne možemo a da to nije kako bi reklo naše bivše drugo oko, najbolje i najprvlje?

Samo nekoliko preuduslova treba da ostvarite i realizujete.
Da imate kreativni potencijal, dostupnost Internetu se više ne postavlja kao pitanje, da imate mnogo sluha, ponešto i sreće, inspiracije i da ne budete sa megalomanskim zahtevima u startu. Ideja, dobra ideja, poznavanje alata, poznavanje i prepoznavanje navika i očekivanja ciljne populacije. Ali to su već ozbiljne teme.


Viralni marketing uspešni primeri a da nisu iz Facebook, Google, Twitter i ostalih mega moćnih kuhinja

Ako mislite da je topla voda otkrivena jeste otkrivena, ali ne sa ovim novim tipom marketinga već od davnih dana. Jedan lagani primer uspešnog projekta viralnog marketinga je sajt nekretnine u srbiji.
Bez reklame, bez YouTube, bez Twitter-a, sajt je na konceptu širenja dobrog glasa postao jedan od brendova za sajtove za nekretnine. Iako nije najbolji, najfunkcionalniji, najlepši. Jednostavno, ljudi ga zbog nečeg favorizuju, posećuju i preporučuju. I ne samo posetioci sajtova, već i sam Google.